Danica Kocevska

Danica Kocevska je odvažna i snažna žena.

To se vidi iz njenog pogleda, stava, načina razmišljanja.Dobivši za neprijatelja rak uzvratila je hrabro uz veliku podršku najbližih.Ovo je njeno iskustvo.

,,Tog oktobra 2019. dobila sam opomenu od života. Najpre sam rešila sama sa sobom, a zatim za borbeni let pripremila krila – naše sinove i supruga. Nazdravila sam i saopštila mojim momcima da borba počinje, sestrama i rodbini rekla da neće biti suza, sažaljenja ni brige, već podrška, vera, optimizam i totalni obrt u načinu života. Oprostila sam svima koji su mi naneli bol, okrenula se i neprijatelju rekla da ga izazivam na dvoboj. Lekari su dali svoje oružje: poštedna operacija leve dojke (majstorstvo dr Selakovića), 8 hemioterapija, 19 zračnih i 17 terapija herceptina. Osmeh, ljubav, vera, pesma i šetnja su bile naše oružje. Najpre jedan krug oko zgrade, zatim dva...pa kvart, a onda kilometri po Fruškoj gori i pored Dunava. Miloš me je vodio vikendom u šetnje, Filip vozio na terapije i strpljivo satima čekao, Jovan završavao sve administrativne poslove kod lekara, komisije i škole i proveo me kroz sve dvorce u Vojvodini. Arči i Tara, naši psi, grejali su utrnule noge i milovali dušu.

Um sam okupirala radom: međunarodni projekat, izdavanje udžbenika, snimanje časova za RTS, gostovanje na televiziji, pisanje novog projekta... Pravo sa radio terapije Filip me je vozio na obuku koju sam držala u okviru projekta. Funkcionisala sam kao i pre. Terapijske nuspojave prevazilazila sam uz preporuku dr Ivanova koji i dan danas planira moju ishranu i fitoterapiju.

Problem sa cistama na dojci otkrio je dr Kitić, proveravao dr Antić još 2007. u Vranju. Nakon prelaska u Novi Sad ulazim u skrining program i svake godine redovno idem na mamografiju. To je doprinelo blagovremenom otkriću kancera. Na IO Vojvodine u Sremskoj Kamenici uz divne lekare i medicinsko osoblje dobila sam dodatnu snaga. Tu sve funkcioniše. Ono što me je razočaralo jesu administrativni postupci i činjenica da sam za državu samo broj, radnica na bolovanju čije lečenje i oporavak traju dugo i to, da zlo bude veće, tokom pandemije, ali se birokratski aparat mora zadovoljiti mesečnim izveštajima, potvrdama i papirologijom kojoj nema kraja.

Evo me danas opet u učionici sa mojim učenicima - izborila sam povratak na posao. Vikendom sa Jovanom pešačim i trčim u prirodi u proseku 8 - 12 km, obilazimo lepa mesta, pevam, radim ono u čemu uživam i ne pitam se ZAŠTO? U porodici sa očeve strane muškarci umiru od raka, žene nikada. Verujem da ću ostati jedina koja je imala ovaj problem po ženskoj liniji.

I da, nisam nosila periku. I tada, kao i sada bila sam i ostajem svoja. Snažna, rešena, uporna i nasmejana. Volim život jer je moj i imam pravo da mu se radujem. Recepta nema, ja sam svoj modelovala, a vi?

P.S. Fotografisao me stariji sin Miloš. Čuvam je da ne zaboravim da volim sebe ".

Hvala dragoj Danici što je poslala ovako snažnu poruku.Volite život, i ne zaboravite da volite sebe!