Jasmina Jasna Gajić

Život je nepredvidiv i vrlo često donosi teške izazove, koje treba prevazići.Jasmina Jasna Gijić je žena koja ne posustaje, žena koja je pobedila tešku bolest.Ovo je njena priča.

,,Lepota življenja jedne žene, devojčice u duši se skroz promenila onog trenutka kada su joj saopštili da boluje od karcinoma. Bilo je to pre šest godina.Hodala sam stazom, bez i jednog dinara, držeći CD sa snimkom u ruci, i ponavljala u sebi, imam rak, imam rak, šta ću sad? Kako reći deci, gde će moj sin? Već su takoreći bili bez drugog roditelja, jer zbog specifične situacije nisu mogli biti s ocem.Hiljadu misli u glavi. Slabost... Sledećeg momenta odluka da se ne smem predati, i počinje borba...To sam bila ja! Operacija, oporavak. Odbila sam da mi se odstrani dojka, prkosila bolesti. Razmišljala sam kako organizovati sve, da i ako se desi najgore, da izgleda što lepše, jer je bolest bila invazivna. Nisam sebe sažaljevala, naprotiv ponosila sam se sobom jer su me pacijenti na zračenju, koje je trajalo 21 dan, uvek dočekivali sa osmehom. Svi su čekali da čuju koju pozitivnu reč, a njihovi osmesi bili su za mene nagrada. Bilo mi je drago da usrećim nekog, ko se isto bori kao i ja. Sećam se moje rečenice na konzilijumu:,,Molim vas recite mi koliko mi je ostalo vremena, moram da se organizujem, kod kuće imam malog sina. Odgovor doktora je glasio:,,GOSPODJO, IDITE KUĆI, VI STE ZDRAVI!" Izašla sam verujući u život, verujući u sebe. Poručila bih svima da se nikada ne treba predati, potrebno je imati cilj koji će vam dati snagu za sutrašnji dan. Ja znam da moj sutrašnji dan i nije tako lep, jer nisam pored svoje dece. Zato pronalazim način da što pre budem sa njima, i u toj mojoj želji me niko neće zaustaviti.

P. S. Svih ovih šest godina sam radila bez prestanka, frizirala, radila kao trgovac, radila na njivi, u hladnjači, ne razlikujući se od drugih žena.Trudila sam se da budem bolja od njih, da budem što jača.Poručujem da negujete ljubav prema sebi, i da je svaka predaja sebična, ne samo zbog vas, već i bližnjih".