Lala Durmišević

Lala Durmišević sa lakoćom priča o svojoj bolesti.Prihvatila je realnost i odlučno krenula u borbu protiv opasnog neprijatelja.Ovu ispovest napisala je u toku intenzivnog lečenja, kada su ljudi najranjiviji.To samo govori o snazi ove odvažne žene.

,,Bila sam kod sina u Nemačkoj i jedne večeri osetila jak svrab na desnoj dojci.Tada nisam ni slutila da ću dobiti dijagnozu c, nisam ni pretpostavljala da počinje vrlo težak period u mom životu.Napipala sam grudvicu, a kako sam se brzo vraćala u Srbiju, odlučila sam da odem odmah na pregled.No, kako me je jako bolela kičma, otišla sam prvo da se zbog toga pregledam.Usput sam doktoru rekla za grudvicu, koji mi je kazao da nisam pacijent za njega, već da obavezno odem u Dispanzer za žene.Tada sam polako počela da shvatam da se sa mnom nešto ozbiljno dešava, Nisam brinula zbog sebe, već sina Zorana, jedinca koga najviše volim na svetu.Mamografija i biopsija su potrdili da je u pitanju rak.Operisala sam se u privatnoj klinici u Beogradu, i ph nalaz je potvrdio da su i limfne žlezde pozitivne.Na konzilijumu u Vranju mi je odredjena hemioterapija, koju još uvek primam.Doktori Kosta i Andjelka su divni prema meni, kao i sve medicinske sestre koje su tu da mi pruže ruku i uteše me.Nisam klonula duhom, ni kada sam saznala za dijagnozu, ni u fazi lečenja.Imam svu podršku mog voljenog sina, njegove supruge, rodbine i prijatelja.Čovek mora biti jak i boriti se, zbog sebe i onih koji ga vole.Ovo doživljavam kao da imam virus, kojeg ću se osloboditi"