Mirjana Mladenović

Mirjani Miladinović ćerka je preminula u 19.godini od osteosarkoma.Doživela je najveću nesreću, a onda je bolest zakucala i na njena vrata.Htela je da se preda, ali nije to učinila.Bori se i prkosi bolesti.Mirjana, duboko poštovanje!

,,Dan kao i svaki drugi.Ustajem ujutru, krećem na posao, gde svi pričaju o koroni. U glavi ludilo, ali dan nekako prolazi i odlazim kući. Tuširam se i na desnoj dojci napipavam kvržicu. Malo sam se uplašila, ali to traje kratko Mislila sam da će proći i da nije ništa strašno.Razgovaram sa svojom šeficom koja mi odmah zakazuje ultrazvučni pregled dojke u privatnoj ordinaciji.Otišle smo zajedno, a ja sam i dalje bila ubeđena da nije ništa opasno. Doktor mi govori da sam mlada i da što pre krenem sa ispitivanjima i lečenjem. U tom trenutku shvatam da je u pitanju kancer, ali opet nisam povereovala i mislim da je benigni tumor. Morala sam na biopsju, i nakon sedam dana čekanja, javio mi se doktor, koji je rekao da ph nalaz nije dobar i da moram na operaciju. Mišljenje mog doktora je bilo da moram odstraniti celu dojku, prihvatam to tešeći se da ću ugraditi implant.Operaciju sam dobro podnela, ali opet čekanje na PH nalaz.Potvrđeno je, imam dijagnozu C.50.1.Konzilijum donosi odluku: 8 ciklusa hemioterapije, 25 zračnih terapija I godinu dana primanja herceptina. Tada sam već razmišljala da odustanem! Ipak, dolazim na prvu terapiju koja mi je zakazana 18. septembra 2020. godine.Doktor mi objašnjava šta me očekuje, a ja nešto čujem, a nešto i ne dopire do mene. Oko mene su medicinske sestre koje su ljubazne i predivne. Nakon pregleda smestila sam se, prilazi mi sestra sa iglom, vezuje mi kaišem ruku i počinje da mi traži venu. Tad su mi krenula sećanja, u glavi mi je bila slika moje ćerke koja je izdržala daleko više. Tog trenutka čvrsto odlučujem da se borim za život, u inat bolesti.Hvala Bogu, jedna za drugom, terapije su završene, i jača nego ikad nastavjam dalje. Na kraju poručujem svim lavicima da se bore I ne odustaju”.