Slađana Anđelković

,,Nisam dobila samo rak, već šansu za novi život, u kojem ću više voleti sebe",, kaže u svojoj ispovesti Sladjana Andjelković, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, šef katedre za metodiku i didaktiku nastave na Geografskom fakultetu.Hrabrost, odlučnost i plemenitost krase našu Vranjanku.

,,Jedna sam od mnogih žena koja je imala i izborila se sa istovremenim karcinomom obe dojke. Da, redovno sam išla na kontrole, ultrazvučne preglede, ali me moja doktorica, iako sam bila rizična grupa, nije nikad poslala na mamografiju. Javila sam se zbog stalnog bola i svi su mi govorili kako je to neka upala, jer rak ne boli. Na žalost bolelo je, bio je rak, i to veliki. Imala sam tešku operaciju i mastektomiju obe dojke sa istovremenom rekonstrukcijom. A onda su usledile još dve operacije, materice i štitne žlezde.

Kad bih sad opisivala moj život do karcinoma osnovna odrednica bi bio – stres koji traje godinama, život protiv svojih uverenja, po automatizmu, potiskivanje vlastitog nezadovoljstva, strahova, tuge, niz životnih brodoloma... A onda je stigla presuda, kao da sam je očekivala – rak. On je bio odgovor mog bića na pogrešne izbore, ljude, MORAŠ kao imperativ života. Kažu, odlično si ti to izdržala, jaka si. Nasmejem se i setim se izjave Majke Tereze: „Nikada vam Bog neće dati ono što ne možete da izdržite, ali bih volela da mi ne veruje toliko“.

Više puta mi je život bio uzdrman iz korena. Preživela sam i izgradila ga ponovo. Odluka! Ostatak života će biti najbolji deo mog života. A sad, udah i krećem na terapije, ali i nastavljam da radim, pišem monografiju, predajem studentima, putujem, radujem se jutarnjoj kafi sa ćerkom, svakom jutru. Uradila sam ono što radim celog života kad je najteže... samo jedna misao - nema predaje, idemo dalje. Kristina ima samo mene. Nema veće motivacije i izvora snage kao što vam može dati želja da ste sa svojim detetom što duže i da uživate u njoj. Nisam dobila samo rak, dobila sam novu priliku, novu šansu, da više volim sebe, da se više smejem onako iz srca, da umem da otpustim, da tražim novi put, a puta uvek ima, posebno ako me na njega upućuju Bog i moj doktor Momčilo Inić koji mi je svojom stručnošću omogućio da nastavim da živim, a svojim savetima i ljudskom podrškom da više poštujem život.

Pišem ovo ne kao ispovest ili recept koliko vam grama hrabrosti, strpljenja, ljubavi treba, tu nema recepta. Svako vodi svoju bitku najbolje što ume i zna, smišlja svoj put. I ovaj tekst je deo tog puta. Živim iz dana u dan, sad i ovde, najbolje što znam i umem. Eto to sam htela da kažem... možda nekome mrvica pomagne."