Slađana Janković

Priča Slađane Janković počinje marta 2018.godine kada se susreće sa dijagnozom. Karcinom joj menja život, ali ona menja sebe i svet. Trenutno uživa u ulozi bake.

,,Jedna od najpoznatijih rečenica u književnosti glasi ,,Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način". Koliko istine u ovoj Tolstojevoj rečenici! Različite vrste, različiti latinski nazivi, različite dijagnoze, a suština jedna te ista za sve: RAK. Tako su nam i priče naizgled različite, i svakom od nas baš njegova najteža, ali jedno je zajedničko: borba za ozdravljenje.

Bila sam previše umorna. Umorna od posla, ljudi, života, umorna od svega. Iscrpljenost, malaksalost, bezvoljnost savladali su moje telo, a um terali na mržnju, bes, ogorčenost, nezadovoljstvo, što je rezultiralo kajanjem kada ostanem sama sa svojim mislima. Otuda nesanica, razmišljanje, preispitivanje, kritika. Ošinulo me je saznanje da sam obolela od raka. Iz duševnog bola je morala da se otvori rana, ali upravo je to možda lek, jer ništa se ne dešava slučajno.

Posle tuge, ljutnje, straha - ravnodušnost. I odjednom želja za životom, neka snaga da se borim. Terapijom krećem u borbu na maligne ćelije, ali i na promenu. Bilo mi je potrebno da se okrenem prema sebi i učim o sebi, umesto da krivce i uzroke tražim okolo. Fokusirala sam se na svoje loše osobine. Otpuštala ih jednu po jednu. Na toj osnovi gradim ljubav, čvrstu ljubav prema sebi koja je početak prave ljubavi prema drugima. Opraštam, prihvatam stvari kakve jesu, ne kritikujem, učim se strpljenju, reagujem bez prejakih emocija, ni previše tuge ni previše radosti. Verom, čvrstom verom, pobeđujem. A na putu do pobede upoznajem različite porodice, različite priče, stičem prave prijatelje, upoznajem lavice i mnogo novih lica sa istom borbom, svako na svoj način, ali svi sa istim ciljem - ozdravljenje. Upoznajem predivne zdravstvene radnike u Dnevnoj onkološkoj bolnici u Vranju na čelu sa dr Kostom Zdravković. Dovoljno je prepustiti se njima i verovati im.

Zato smatram da je veliki značaj postojanja organizacije pacijenata obolelih od karcinoma. Drago mi je da u našem gradu postoji takvo društvo, koje se zalaže za podizanje svesti o značaju prevencije, dijagnostike i lečenja. Članovi udruženja su uglavnom osobe i članovi porodice koji su prošli ili prolaze kroz istu priču. Lavice, borci koji najbolje razumeju jedni druge, najbolje savete daju, hrabre, bodre, podižu jedan drugog. To su borci koji se ne predaju i imaju najviše razumevanja. A ko bi drugi i mogao bolje da te razume, nego onaj koji je bio u tvojim cipelama! Bolje da me nikada ne razumete, samo me jako zagrlite. A ja grlim sve obolele, sve koji se leče i svima želim brz oporavak, i ne stidite se da pitate, da tražite savete, da podelite...možda je lek u dobroj reči. Srećno."