Snežana Radenković

,,Mogu ja to, moram...uspeću", ovako svoju priču počinje naša Snežana Radenković.Kroz svoju ispovest potvrdjuje koliko je važno prihvatiti bolest i prevazići sve vrtloge, koji prete da odvuku na dno.Ovo je ispovest žene, iz čijeg pogleda se vidi koliko je plemenita i hrabra, žene koja zaslužuje duboko poštovanje.

,,Jasno je meni bilo u novembru 2017.godine da to nije dobro.Neki predosećaj, samopregled, vidim ja tu ima neka grudvica. Odlazim na ultrazvučni pregled, promena nejasnih kontura dr Rade Ristić mi kaže ,,biće to dobro videćeš“, a onda mamografija.Odlazim kod dr Vukašina Antića, i naravno biopsija. Stižu rezultati i eto meni nezvanog gosta, opomena stiže.To je to, borba počinje, predaje nema...Svih ovih godina mog rada kao medicinska sestra, pacijente koji su prolazili kroz naše ordinacije, ja sam hrabrila i govorila ,,proći će, samo hrabro i glava gore", Za one koji dolaze prvi put sa dijagnozom C, pitala sam se kako li je ovim ljudima, o čemu razmišljaju, kako se osećaju. U ovom trenutku ja postajem deo njih i pacijent sa dijagnozom ,,C“.Sledi operacija u decembru 2017.godine. Naravno velika podrška mojih najmilijih, podrška mojih kolega, mog rengenologa dr Radeta Ristića, hirurga dr Vukašina Antića, patologa dr Marije i cele onkološke bolnice na čelu sa dr Kostom Zdravkovićem. Sve što se u životu dešava nije slučajno, ima svoj cilj. Ne postoje greške, svi događaji su nam dati kao zadatak, da iz njih učimo.Ne tražim krivca, preispitujem sebe, okrećem se sebi...Prirodno je da sam se bojala, uplašite se laveža psa, a ne od dijagnoze karcinoma dojke.Ali to je prolazno stanje u mom životu. To stanje je meni nametnuto, ja to nisam htela.A ja ću svojom energijom, pozitivnim mislima, svojim osmehom izaći iz njega, veruj mi!

Prolazi sve, konzilijum, hormonska terapija pa zračenje...suze nema i nisu mi potrebne, sažaljenje ne volim. Imam ja razloga da živim, treba još da se smejem i radujem. Nekome da dam blagoslov, da budem dobra supruga, majka i baka.Da budem nečiji prijatelj, nečiji oslonac, inspiracija, nečije rame.Treba još nekog da dočekam, ugostim, ispratim, da se nekome radujem i da mi se neko raduje. Nikad, ali nikad ne zaboravi odgovornost koju imaš u nečijim životima.Nečije se sve!!! I ne zaboravi da život nije samo kad ti je teško, kad imaš muke i tugu, život čine i lepe stvari.Glavu gore, bez predaje, ruka ruci za novi život.Hvali ti Bože na još jedan dan života!"