Suzana Stojmenović

Suzana Stojmenović je žena čija borba sa tumorom, traje skoro 18 godina.Dijagnoza je jako teška, ali odlučna i hrabra Suzana se ne predaje.Ovo je njena ispovest, a svoje iskustvo želela je da podeli sa drugima, i pomogne im.To samo potvrdjuje koliko je Suzanino srce veliko i humano, tim pre što je medicina kazala svoje i iscrpla sve mogućnosti.

,,Prvi simptomi koje mi je slalo telo jesu gadjenje na hranu i mršavljenje.Imala sam tada samo 30 godina, i jednog dana dok sam bila na poslu pozlilo mi je.Balavila sam, zaplitala jezikom, a kada sam uz podršku koleginice otišla da se umijem, primetila sam da mi se kapak na levom oku spustio.Usledili su odlasci kod lekara, koji kao da me nisu shvatali ozbiljno.Iz dana u dan, stanje mi se pogoršavalo, otežano sam se kretala, smetala mi je svetlost, zatim buka, ljudi.Telo kao da je vrištalo i tražilo pomoć.Najgore mi je bilo 2007/2008.godine kada mi se stanje naglo pogoršalo.Trudila sam se da funkcionišem normalno, ali sve mi je bilo teže i teže.Na jednom od pregleda doktorka je izgovorila rečenicu, koju ću uvek pamtiti ,,postoji nešto u glavi što joj pritiska očni živac".Nakon pet godina od prvih simptoma, na magnetu je otkriveno da imam tumor na najnepristupačnijem mestu na glavi.Operacija u prvom trenutku nije bila opcija jer su šanse da preživim bile 1%.Ipak, prof.dr Miroslav Samardžić je uradio operativni zahvat, sa svim posledicama koje on nosi.Ukupno sam imala sedam operacija, ali se nisam predavala.Sećam se da sam sinu za rodjendan pravila tortu, spremala, čistila, kao da nisam bila bolesna.Imala sam veliku podršku porodice, koja je pola izlečenja.Na moju veliku žalost, 2011. godine tumor se vratio, a 2020.i cista na produženoj kičmenoj moždini.Operaciju su svi odbili da urade jer je ne bih preživela.Jedino mi je preostalo zračenje gama nožem,i to u Turskoj, što je i uradjeno.Živim, a do kada, to niko ne zna!Svako, kako mu je rečeno i sudjeno.Znamo, šta je do brda, ali ne i za njega!"

Ovo je Suzanina priča, koju ona prenosi staloženim glasom i po kojim osmehom, kao da se radi o nekoj bezazlenoj prehladi.Fascinira kako rezonuje, i kako je puna optimizma i pozitivne energije.Želimo joj da istraje još dugo, dugo u svojoj borbi, i da uživa u svojoj porodici, koja joj je oslonac svih ovih godina.Draga Suzana, uz tebe smo i dubok naklon!