Tatjana Đorđević

Ona je pozitivna, nasmejana, razigrana.Neko ko je posmatra sa strane ne bi mogao ni pomisliti da je iza nje teška borba protiv bolesti.Priča naše hrabre sugradjanke Tatjane Djordjević koja je uprkos izazovima ostala vedra i puna životne energije.

,,Svaki život ima svoje sunčane časove i svoje sitne cvetiće sreće, pa tako i moj. Živela sam ušuškana uz roditelje sa mužem i decom, pravila interesantne planove sa sinovima koji postaju odrasli ljudi, bila u večitoj gužvi zbog poslovnih obaveza.A onda se sve preokrenulo!

Bilo je to pre 7 godina.Otišla sam na pregled tačnije mamografiju jer je mojoj kumi Slavici dijagnostifikovan tumor dojke.Sve prijateljice iz našeg društva uradile su preventivne preglede.Kad sam kod dr Vukašina odnela rezultat, zagrlio me je i rekao ,,izguraćeš ti to..." Bilo je leto i doktor se spremao na odmor.Reagovala sam brzo..uput za Beograd, operacija i početak teških terapija... Sin Lazar i njegova devojka Dragana gledali su me kao ,,malo vode na dlanu". Majka Vida u početku preplašena postaje mi podrška i daje mi svu ljubav koja je bezuslovna.Tri moje sestre su umrle od karcinoma, pa me je cela rodbina posmatrala sa strahom.Znala sam da će me Bog ostaviti, dosta je bilo smrti u familiji.Tadašnji suprug mi je finansijski pomagao, ali je bio uplašen ...udaljio se od mene...

Imala sam 12 hemioterapija, hodala teško, ali pevušila i nosila periku sa cvetićima i mašnicama... Svima sam pričala da imam rak...Podrška mi je stizala od svih, koristila sam sve čajeve i meleme za koje sam čula, i slušala muziku i igrala po kući...Posle teških terapija, opekotina od zračenja, mučnina dešavalo mi se da klonem, pa opet ojačam smejem se...Provodila sam dane u šetnji Kalemegdanom i Banjičkom šumom.

Posećivala sam crkvu Sv.Vasilija na Voždovcu i Svetog Luke u krugu bolnice ...dobijem snagu..veče provedem uz neku laganu knjigu.

Vlasinsko jezero mi je iscelilo sve rane, borova šuma i šetnja pored jezera su mi dali snagu.

Društvo jednog tihog i moćnog muškarca mi je izlečilo srce i ispunilo ga ljubavlju.

Proleće je..šetam mojim Vranjem, slušam cvrkut ptica idući ka Borinom brdu...srećna sam ..živa sam..

Ja nisam htela ništa drugo nego da pokušam preživeti ono što je samo od sebe htelo da izadje iz mene...Zašto je to bilo tako mnogo teško?(Hese)"